Odgovori na postavljena pitanja - Biologija

Bakterijske endospore su otporne na povišenu temperaturu, zračenje, isušivanje, kemijske dezinficijense, bojanje. Endospore se ne mogu obojiti uobičajenim, već spomenutim metodama bojenja, jer bojilo ne prodire kroz debelu stijenku spore. Stoga se za bojanje endospora koriste posebna bojanja, a najčešće upotrebljavano je bojanje po Schäffer-Fultonu.

Prva boja je malahitno zelenilo koje se nanese preko razmaza fiksirane bakterijske kulture. Pridržavajući predmetno stakalce pincetom, preparat se zagrijava s donje strane iznad plamena dok boja ne počne isparavati (oko 15 s), a potom se odmakne u stranu da se ohladi. Nakon otprilike minutu zagrijavanje se ponavlja još dva puta (trokratno zagrijavanje). Zagrijano malahitno zelenilo prodire kroz debelu stijenku endospore. Nakon toga se preparat ispere pod mlazom vode približno 30 sekundi da bi se boja odstranila sa stanica koje nisu spore i međustaničnih površina. Kao kontrastno bojilo upotrebljava se safranin koji će, nanesen preko razmaza, obojiti vegetativne, odnosno stanice koje nisu sporulirale. U preparatu će se vidjeti zeleno obojene endospore između crvenih ili ružičastih vegetativnih stanica.

Postupak:

1. malahitno zelenilo 1 min, zatim zagrijavanje
2. ispiranje vodom
3. safranin 0,5-1 min
4. ispiranje vodom

Dr.sc. Jasna Hrenović
Botanički zavod
Prirodoslovno-matematički fakultet, Zagreb